Nalaktio se kroz otvoren prozor i pogledom koker panijela pratiopatike koje su dolazile.Sacekao sam da podigne okice.- Nema ta.Moje je prolo. A tvoje, vidi, nikad nije ni bilo...Zavirio sam ukola, po prvi put...Jedna od devojaka, tipicna dobro uhranjenaBackulja, sa izvucenim pramenovima,prestala je da die, a druga senacas pomolila iz senke, i uputila mi cudan, gotovoprijateljskipolupogled.Zadenuo sam klipeti kljuc u dep sakoa.- Probaj s ovim.Moda ce lake upaliti... Decko...Zaderao je po anlaseru, odvezao doukljucenja na put, a onda se proturio kroz prozor dopojasa- Jebacuti majku, kad tad, pederuuuuuuuuuuu!Ne verujem...Svaka kola seplaca, a narocito vecernja. U vioj ivotnoj, koju samapsolvirao,kolarina je ponekad bivala astronomska.I, to je najgore,jo uvek ne znam da li je vredelo...U toj uvrnutoj instituciji samose padalo i padalo, sa retkim prilikama za izlazak napopravniispit, i sve se vrtelo oko nekih pouka. Naravoucenije u vezi"Tipova Koji NamJebu Majku Kad-Tad", nisam, na alost, preciznozapamtio, ali sam kasnije, u praksi,utvrdio da to nikad nisu nekikoji to pompezno najavljuju. O no. Izricito ne kroz prozorauta, sabezbedne udaljenosti, deruci se kao jazavci.Gadni su oni to cute. Ioni to se smekaju. Na te dukce treba obratiti panju.Neko ceverovatno prokljuviti da navedene grupacije predstavljaju osamdeseti netoprocenata ukupnog stanovnitva na Zemlji, pa ce preko togazakljuciti da sam ja pomaloparanoicna, a poprilicno asocijalnalicnost, na momente.To su verovatno sasvim ozbiljni momenti, cimtraju vec desetak godina.Uspomena na Dane Lavova. Uspomena zvanaoiljak. Cena slave...Cena slave je konstanta, kau strucnjaci. Tunikad nije bilo popusta. U ovoj zemlji svevrednosti su pomerene isrozane, ali cak i tu se uvek morala platiti cena slave.Ne, ni jase nisam izvukao...
poeleo jo, i nikad tako malo da ne bi moglo biti i manje. Topouzdano znam...Da neko vri istragu o tome, otkrio bi moje otiskeprstiju i na jednoj i na drugoj stranimedalje.O, jedno vreme sampravio lovu...Referent na regrutaciji pitao me je da li samhranilac porodice.Ih, porodice...Muzikanti, producenti, recenzenti,urednici, putnici, trgovci, menaderi...Napii, burazeru, da samhranilac stotinak porodica, minimum...Nije se nasmejao. Taj tip seposlednji put smejao kad su Rusi upali u Cehoslovacku, amene jeladno utnuo u streljacku peadiju.No, to je vec druga prica...Prvaprica je o lovi, i dovricu je konstatacijom da ima puno ljudi kojisu od mene viezaradili.Svaka cast...Ali nema ih puno koji su odmene vie potroili. Tek da se zna...Zato ne volim kad se nekinedovreni klinac, kom je tata kupio mainu za pravljenjenajlon-kesa,ili drveni kiosk za hamburgeriju, odluci da me nagradinapojnicom.Neka, sinko, drugi put...Zavod za izradu novcanicaizbacuje nove modele cece od "Benetona", ali ta kinta kojubih jauzeo za baki zasad jo nije odtampana...Zadnja svetla belog "golfa"brzo su se zagubila u krivinama i u noci, ali je histericnizvukmotora jo neko vreme odavao da se adrenalin u krvi vozaca nijespustio na normalu.Znao sam kako mu je. I meni se deavalo daispadnem budala.Uh, jo kako...Priznajem, puls mi je malo ubrzao,kao prosecan bubnjar sa natprosecnom tremom, ali tose nije moglovideti golim okom. Poznavao sam te situacije. Neki misle da samVKVprznica, ali sam Bog i par njegovih najbliih saradnika znaju danije tako, i da sam uvekdavao sve od sebe da izbegnem mogucufrku.Ali mi ba neto nije ilo od ruke...Na kraju krajeva, i to jedeo rituala. Po glavi stanovnika koji te voli, idu i dva koja tene
tri posleratna druga knjiga pdf 25
Download Zip: https://disasordzu.blogspot.com/?gi=2vKDta
se dogada na levoj polovini njenog zamiljenog lica.O, samo tone...Prkoseci zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malenasuza, a onda se ipakotkinula i nestala putujuci kraj nosica.Znam,more je potopilo Atlantidu, i, krckajuci stene kao lenike, iaralolokalnuplanetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakriveeir, pa potope Kinu iIndiju kao veliki ve. I nikom nita...Ali, suzaje kraljica. Suza je najmocnija vodena sila.Trudeci se da to nedeluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokuavajuci nezrelodaprivucem njenu panju.Neuspeno...Na srecu, Tajni agent andor nijeme isputao iz vida, pa sam se obratio njemu, a njemusam nekako inavikao da pricam.- Nema tu nekog zapleta... Jednom sam zakasnio ukolu. Prvi put sam zakasnio u kolu...U stvari, prvi put sam uoptenegde zakasnio. A padao je sneg, kao sumanut. Onda supadali velikisnegovi i nije se videla druga strana ulice... Ja je nisam video...Iao sam uprvi razred, obukli su mi sve novo, i kariranu kapu, to jebio prvi dan posle Novegodine... I bio je jedan prozor usput, biloih je vie, ali taj mi je odgovarao, bio je nizak, iuvek pun nekihcedulja, prodaje se med, krevetac, domace vino, i ucinilo mi se dasepojavila nova cedulja. A prozor je bio zamrznut, i ja sam duvaoda ga odmrznem, i virio izakasnio. Minut, moda, ili pet, ne znam,sigurno sam mnogo due stajao pred vratimaplaeci se da udem. I, kadsam najzad uao, ucitelj je rekao, zbog one arene kape, ilizbog togato je nisam skinuo, ne znam, rekao je: A, evo, stigao je i nekidokej... I svi suse smejali, a ja sam stajao ukopan, kao malakarirana pecurka. I nadimak je ostaozauvek... to je ta prica, nitaposebno. Tako me i danas uglavnom zovu Dokej...Ne znam kad jepocela da me gleda, ali nije prestala ni kada sam podigao glavuipogledao je pravo u oci.Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh nalice na kom jo ima tragova suza, znaju kakoje to dobar osecaj.-Lepa prica...
Zazvucalo je kao model saveznickog bombardera, ali Martin seranije doselio i vec je biou fazonu ifrovanih ulica.- Ej, to je donas... ta, i tvoj stari je vojno lice?Moj Cale? Dobri vojnik vejk?-Ne. Moj stari je sumnjivo lice...Tad se prvi put nasmejao nekojmojoj ali, ali to je bilo kobno po njega. Shvatio sam daimamo istuicu za smeno i nemilosrdno sam tukao po njoj, u najgorimmogucimmomentima po Martina, u komemorativnoj tiini pismenihzadataka, i zavreme dugih,psihodelicnih monologa naegrazrednog.Klupa koju smo delili sledecih osam meseci izgledala jekao Berlinski zid. Jedna stranabila je cista i uredna, sa stvarimaspremnim na smotru na koju je Luftera tata potpukovniknavikao, adruga, koju sam ja koristio za sakrivanje stripova, drecala je kaobruklinskimetro..I, kako to vec biva u praksi, moj sused je,skidajuci ciglu po ciglu, sve cece provirivaona arenu stranu, ibilo je samo pitanje trenutka kad ce pokuati da prebegne...Tajistorijski trenutak se sasvim pribliio kad se doktor Popovicki sasvojom porodicomdoselio u dva trosobna stana u naem ulazu, i,probivi zid izmedu njih, otklonio osecajteskobe koji novogradnjaponekad natura.I tako, nad samoupravljacima i penzionisanimeleznicarima, visoko na poslednjemspratu, van dometa takozvanogmirisa kiselog kupusa iz podruma i van dometakomijskih ogovaranja,zasvetleo je stan doktora Popovickog, kao izlog robne kuce predNovugodinu.Odatle, iz suterena oblaka, sputali su se Gospodin i GospodaDoktor rano ujutro, ivracali se kasno u noc, a oko podne bi,obicno, i lepa srnolika devojcica prostepovala krajnas svojimlakovanim cipelicama, ostavljajuci nam miris finog sapuna imogucnost dagledamo kako odlecu svileni leptiri u njenoj kosi.Aonda se jednog dana pojavio i majstor...Bio je na vrnjak, i uvaliose izmedu Lufterovog marta i mog septembra tako lako ilogicno, dasmo se zacudili kako ranije nismo primetili da namnedostaje.Popac...
A Popac?E, Popac je roden pod nekom drugom zvezdom...Nekom ko ihnije poznavao ucinili bi se potpuno razliciti, ali ja sam ih dobropoznavao.I znate ta?Tacno je. Bili su potpuno razliciti...DrugStareina i Gospon Doktor? Rat svetova...Mama Aktivista i MamaInternista? Plus i minus na akumulatoru...Lufter i Popac? Cudno,priznajem, ali, jedno veliko drugarstvo.U godinama koje su sledile,ipak se ni jedan od njih nije suvie primakao onom drugom,ali to inije bilo potrebno. Na pola puta, na raskrsnici njihovih vrlina inedostataka vecitosam bio ja, mirovni sudija i ratni poglavica, itreci, odlucujuci glas, u svim odlukama ukojima je, do podizanjamoje ruke, uvek bilo nereeno...Jedan "za" i jedan "protiv"...Popacje leteo, otimao se kao papirnati zmaj, a Lufter je, sa obe cvrstona zemlji,nastavljao porodicnu peadijsku tradiciju.Balansirajuci natoj klackalici, morao sam uvek biti u sredini, kao na toj starojfotografijiiz oktobra sedamdesete...Ne znam zato je Popac tek tadadoneo gitaru. Verovatno je iscrpeo svoju kolekcijuinteresantnihstvari kojima su se njegovi prezauzeti roditelji pokuavaliotkupiti.Odavno smo razvezali snopove pecaljki, pokidali ice nateniskim reketima i pogubiliklikere, pa je, kao poslednji adut,Popac iz zelene platnene futrole izvukao elegantni crniinstrument.-Pogledaj, dobra je... Vrat je prav kao strela...Uzeo sam gitaru uruke, imitirajuci njegov pokret, kojim je, dreci je kao violinuizamurivi na jedno oko, nianio od kobilice prema civijama.Gledajucitako, ice su mi se ucinile kao neka pruga koja se gubi u daljini,ali tada nisammogao ni pretpostaviti gde ce me te ine jednomodvesti.Klik!Klik?Lija, koja je dotle udobno sedela na kaucu, trglase na taj zvuk i brzo izvadila i okrenulamalu kasetu. Vrativi je ukasetar, vrhovima prstiju ga je gurnula jo par santimetara ka
I dalje smo pricali samo o devojkama...Vrnjakinje su nasiznenada prerasle, i iz mraka su se pojavili odvratni,poluodraslitipovi, koji su se brijali, cugali pivo iz flae izavodili nae omiljene maloletnice...Ostali smo sami...Devojkekojima su se moji drugari kasnije poenili, u to vreme jo su uvelikoigrale"lasti", i pile kakao pred lalanje, i mi smo tako bivalipreputeni ponekoj zaostalojdrugarici, koju bi otpratili kuci, dugose opratajuci francuskim poljupcima i trapavimutvrdivanjem sitnijihanatomskih razlika.Vukli smo se kuci opravdano usporenim korakom,bogatiji za saznanje da biti, i ostatigentleman, nije samo leponego i teko...Uf...
suhomesnata nadoknada za efovu drugarsku i portvovanuzamenu.Parkirao sam iza njegovog bolida, oko kog se motaoglancajuci farove i tablice. Priao jei irom otvorio vrata, zatekavime u jo jednom krenju zakona.- Opa bato! Ti se opet nisivezao...Koincidencija? Nepun sat ranije, gledajuci za biciklom kojije odnosio Emi-Liju 2ff7e9595c
Comments